Sportske povrede koje mogu imati dugoročne efekte na život
Verovatno ste slušali ili čitali o tome kako su uspešne i perspektivne sportske karijere naglo prekidane zbog povreda i uvek je šteta kada neko talentovan mora da napusti igru pre vremena.
I u ovom trenutku mnogi mladi sportisti su na dobrom putu da sabotiraju sopstvenu sportsku karijeru, zanemarujući potrebe i granice svog tela.
Evo kojih 10 sportskih povreda mogu imati dugoročne efekte na vaš život.
Uganuća
Uganuće se dešava kao rezultat stresa na ligamentima ili zglobovima. To je jedna od najčešćih povreda vezanih za sport. Ako ste ranije pretrpeli povredu uganuća, znali biste da one manje ozbiljne tokom vremena prirodno ‘zarastaju’, tako da nije iznenađujuće da mnogi od nas mogu olako shvatiti uganuće.
Međutim, za pravilno zarastanje savetuje se proteza. Oni koji su pretrpeli teško uganuće u prošlosti podložni su novim uganućima na istom mestu. Najvažnije, jedan od glavnih faktora rizika za uganuće skočnog zgloba je nestabilnost skočnog zgloba. Teži slučajevi zahtevaju produženo stezanje i mogućnost operacije ligamenata.
Povrede tetiva butine
Tetive koje pričvršćuju velike mišiće na zadnjem delu butine za butnu kost sklone su čestim povredama, najčešće uzrokovanim naglim i oštrim pokretima.
Povrede mogu varirati od manjeg istegnuća do pucanja, a dugoročne i kontinuirane povrede tetiva mogu uticati na vašu pokretljivost i fleksibilnost.
Istegnuće tetiva je jedna od povreda za koju se preporučuje stručno vođenje i za tačnu dijagnozu i za prevenciju budućih povreda. Lečenje zavisi od težine povrede i može uključivati nošenje longete, fizikalnu terapiju ili operaciju.
Frakture i prelomi
Prelomi se javljaju u područjima koja nose težinu, kao što su pete naših stopala ili zglobovi, gde podsvesno vršimo pritisak prilikom pokreta. Istraživanja potvrđuju da će otprilike 60% svih sportista koji su pretrpeli barem jedan prelom kasnije pretrpeti najmanje još jedan. Prelomi koji se ne leče pravilno mogu dovesti do većih, teže zaceljivih stresnih fraktura, ili čak hroničnih problema gde prelom nikada ne zaraste. To podrazumeva stalnu nelagodnost i ograničeno kretanje područja gde je došlo do preloma.
Frakture se leče na nekoliko načina, u zavisnosti od lokacije i težine. Tretmani koje vam lekar može preporučiti uključuju obloge leda, prilagođavanje položaja kako biste smanjili otok, korišćenje zaštitne obuće ili štaka i lekove za ublažavanje bolova i otoka.
Povrede prednjeg ukrštenog ligamenta kolena
Pod ACL povredama podrazumeva se istezanje ili kidanje prednjeg ukrštenog ligamenta u kolenu. Kidanje može biti delimično ili potpuno. Najčešće se kida u sportovima koji uključuju iznenadna zaustavljanja, skakanje ili promene smera – kao što su košarka, fudbal, tenis, skijanje, odbojka i gimnastika.
U zavisnosti od težine povrede, lečenje može uključivati odmor i rehabilitaciju koja će vam pomoći da povratite snagu i stabilnost ili operaciju za zamenu pokidanog ligamenta.
Međutim, sportisti koji se podvrgnu hirurškoj zameni ligamenta su u riziku da kasnije budu podvrgnuti drugoj operaciji. Ponovljene operacije znače da možda nikada nećete povratiti prvobitnu snagu ili stanje ligamenta u kolenu, što povećava šanse za nove povrede.
Dislokacija patele
Takođe poznata i kao dislokacija čašice kolena, dislokacija patele nastaje kada čašica kolena ispadne iz svog normalnog položaja. Ovaj oblik povrede je uobičajen u sportovima koji uključuju spontanu ili iznenadnu promenu smera (npr. badminton i tenis). To stavlja ogromnu količinu stresa na kolena kako bi podržala vašu težinu dok menjate smer.
Kao i kod većine povreda, dislokacija kolena izaziva bol i doživećete privremenu nemogućnost hodanja. Međutim, ponovljene dislokacije to mogu učiniti trajnim.
U većini slučajeva dislocirana patela može se lečiti bez operacije. Uobičajeni tretmani uključuju ručno vraćanje čašice, aspiraciju zgloba da se ukloni višak tečnosti, imobilizaciju gipsom ili protezom i korišćenje štaka za smanjenje pritiska.
Kidanje meniskusa
Meniskus je komad hrskavice između butne kosti (femur) i potkolenice (tibija). U svakom kolenskom zglobu se nalaze 2 meniskusa. Mogu se oštetiti ili pokidati tokom aktivnosti koje vrše pritisak na ili rotiraju kolenski zglob.
Kada dođe do pucanja meniskusa, možete bukvalno čuti pucanje oko zgloba kolena. Stalno trenje pokidanog meniskusa o zglobnu hrskavicu može izazvati habanje na površini, što dovodi do degeneracije zgloba i otežane pokretljivosti.
Kidanje meniskusa u početku se uglavnom leči konzervativnim tehnikama kao što su mirovanje, led, kompresija i elevacija (RICE metoda). Lekovi protiv bolova pomažu u smanjenju bolova i otoka. Pravilno pozicioniranje i fizikalna terapija dodatno pomažu da se poveća pokretljivost i stabilnost kolena. Ako vaše koleno ne reaguje na navedene tretmane, lekar može preporučiti operaciju.
Teniski lakat
Kao što mu ime govori, teniski lakat, ili lateralni epikondilitis, je stanje koje je uzrokovano prekomernom upotrebom lakta. Teniski lakat je zapaljenje tetiva koje spajaju mišiće podlaktice na spoljašnjoj strani lakta. Mišići i tetive podlaktice se oštećuju od prekomerne upotrebe. To dovodi do bola i osetljivosti na spoljašnjoj strani lakta.
Ako bol potraje čak i nakon dovoljno odmora, to može biti slučaj oštećenja nerava. Ako se ne leči, teniski lakat može postati hroničan i trajati mesecima, a ponekad čak i godinama. Ovo je posebno tačno ako je lečenje usmereno samo na ublažavanje bolova, a ne na ispravljanje slabosti mišića i loših navika koje su dovele do ovog stanja.
Teniski lakat obično zarasta sam, ali u težim slučajevima neophodna je operacija, ako tradicionalni tretmani nisu doveli do poboljšanja nakon 2 do 4 meseca.
Dislokacija ramena
Iako zvuči nemoguće, i ne-sportistima može da se desi da im rame ispadne iz ležišta. U tom stanju dolazi do otoka, gubitka konture ramena i ograničenog pokreta ruke dok se rame potpuno ne oporavi. Nažalost, kada jednom iščašite rame, verovatno ćete ga ponovo iščašiti i recidivi su kod ove povrede izuzetno česti. Ponavljajuće dislokacije ramena takođe rastežu ligamente.
U lečenju dislokacije ramena, trebalo bi da potražite savet lekara o ranom hirurškom lečenju, kao što je artroskopska stabilizacija ramena da biste smanjili šanse za drugu povredu.
Išijas (bol u donjem delu leđa)
Išijas odlikuju bol, peckanje, utrnulost ili slabost iz donjeg dela leđa i putuju kroz zadnjicu i niz veliki išijasični nerv u zadnjem delu obe noge. Određeni simptomi išijasa, iako retki, zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju.
Pošto je išijas uzrokovan osnovnim zdravstvenim stanjem, lečenje je usmereno na rešavanje uzroka, a ne samo simptoma. Bol od išijasa može dovesti do sužavanja kičmenog kanala u donjem delu leđa, inače poznatog kao spinalna stenoza.
Pored toga, bol u vratu, inače poznat kao stenoza cervikalne kičme, izuzetno je opasniji jer komprimira kičmenu moždinu. Stenoza kičmene moždine stoga može dovesti do ozbiljnih simptoma, uključujući slabost tela i paralizu.
Uzroci sportskih povreda
Sportske povrede obično nastaju usled prekomerne upotrebe, direktnog udara ili primene sile koja je veća od one koju deo tela može strukturno da izdrži.
Uzroci sportskih povreda mogu uključivati nepravilne vežbe, nošenje neodgovarajuće sportske opreme, loše zdravstveno stanje ili nedovoljno zagrevanja ili istezanja pre treninga.
Zaključak i saveti
Bilo koji oblik sportske povrede ne treba shvatati olako, jer bez odgovarajućeg lečenja uvek postoji šansa da se ona pogorša.
Obavezno uzmite dovoljno slobodnog vremena da biste se u potpunosti fokusirali na oporavak kako biste se mogli vratiti sportu. Specijalista će moći da vas posavetuje o planovima lečenja ili oporavka kako bi se sprečili dugoročni efekti koji se mogu desiti ako se povreda ignoriše.
Potrudite se da usvojite bezbedne prakse tokom treninga ili tokom stvarnog takmičenja. Iako neke povrede nisu pod našom kontrolom, nije sasvim nemoguće sprečiti povrede. Tokom redovnih treninga, uvek odvojite dane za odmor kako bi se vaši mišići oporavili.
Preporuka: